Medjunarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine (international trade in IP)

UNIVERZITET U BEOGRADUEKONOMSKI FAKULTETSEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ME\UNARODNA TRGOVINATEMA: Me|unarodna trgovina professional personizvodima intelektualne svojineStudent:Bogdan Stojiqkovi}BEOGRAD, MAJ 2006. INTELEKTUALNA SVOJINAIntelektualna svojina je svojinsko pravo koje se daje osobama nad stvgenus Arala{tvom wihovog uma. Ona obeah~no daju tim osobama ekskluzivno pravo nad upotrebom wihove kreacije na odre|eno vreme. Obi~no se sva intelektualna svojin delicatessen food na dve vrste:·AUTORSKA SVOJINA NAD UMETNI^KIM I KWI@EVNIM DELIMA ? za{tita prava autora tvoraca kwiga i drugih pisanih oblika, muzi~kih kompozicija, slika, skulptura, kompjuterskih programa i filmova putem COPYRIGHT-a na minimalni period od 50 godina posle smrti autora. Tako|e se na ovaj na~in {tite srodna prava izvo|a~a, glumaca, muzi~ara i producenata fo pegrama. Osnovni dru{tveni razlog za za{titu autorske svojine je ohrabrewe i hagrada za kreativni rad. ·INDUSTRIJSKA SVOJINA ? { buckwheat tree sve pronalaske koji nalaze primenu u industriji. Ona se mo`e podeliti u dve podgrupe:oJedna podgrupa se mo`e okarakterisati kao za{tita odre|enih znaka, u ovom slu~aju TRADEMARK, koji prave razliku izme|u proizvoda i usluga jednog proizvo|a~a i proizvoda i usluga koje nisu od cloak proizvo|a~a; i indikatora geografskog porekla koje ozna~ava da proizvod poti~e iz odre|enog predela gde je data odlika svojstvena mestu porekla. Za{tita ovakvih oznaka treba da obezbedi i po{ tenneru konkurenciju i za{titu potro{a~a omogu}avaju}i im da se informi{u dok prave odluke izme|u raznih roba i usuga (za{tita mo`e da traje neograni~eno, zavisno da li je ta oznaka jo{ uvek prepoznatqiva). oDruga podgrupa obuhvata za{titu koja prvenstveno treba da podstakne inovacije i napredak u tehnologiji. Ovde se ubrajaju pronalasci za{ti}eni patentom, industrijski dizajn i trgova~ke tajne. Osnovni dru{tveni razlog za za{titu je pru`awe sigurnosti za rezultate ulagawa u razvoj nove tehnologije ~ime se daje podstrek za finan sirawe istra`ivawa i razvoja. Naj~e{}a sreds! tva za{tite su:·PATENTI ? koji daju pronalaza~u pravo da na odre|eno vreme spre~i druge da prave, koriste ili prodaju wegov pronalazak bez wegovog prethodnog odobrewa. To je dogovor izme|u pronalaza~a i dr`ave kojim je pronalaza~u dozvoqen na odre|eno vreme monopol nad wegovim pronalaskom zato {to je isti pustio u javnost. Pronalazak mora da zadovoqi odre| atomic number 99 northeast uslove da bi se za|sourwoodo patentom: da je nov (da nije neki wegov zna~ajni deo ranije pu{ten u javnost); da je inovacioni pomak napred ({to se odre|uje prema stru~nom licu iz picture oblasti); da je industrijski prihvativ. Patenti su ograni~eni teritorijalno (patent prijavqen u jednoj zemqi ne va`i van te zemqe) i vremenski od 5 do maksimum 20 godina (opet zavisno od zemqe). Patent mo`e imati ogromni zna~aj za pronalaza~a jer mo`e biti predmet prodaje ili trgovine ili prepisivawa na druge. Ogroman zna~aj mo`e imati i na druge qude, jer se mo`e dosta nau~iti iz tu|ih patenata, mo`e spre~iti da neko eventualno ?otkriva? ne{to {to ve} postoji, a mo`e i da stimuli{e daqi razvoj ideje (po isteku patenta). ·TRADEMARK ? je bilo koji znak koji mo`e da napravi razliku izme|u proizvoda i usluga jednog proizvo|a~a od proizvoda i usluga bilo kog drugog. Taj znak podrazumeva re~i, oznake, slogane, boje, trodimenzionalne oblike, p unmatchablekad i zvukove i gestikulaciju. Koristi se da bi potro{a~i mogli da prepoznaju proizvod odre|east northeast firme. ·DIZAJN - se odnosi na izgled celog ili jednog dela proizvoda koji rezultira u linijama, konturi, obliku, teksturi ili materijalu prune proizvoda ili wegovog ukrasa. On daje monopol vlasniku nad dizajnom {to zna~i da niko drugi ne mo`e odre|eno vreme da pravi, koristi ili prodaje proizvode sa primewenim dizajnom bez prethodnog odobrewa. ·COPYRIGHT ? daje stvaraocima materijala {ire upotrebe poput kwi`evnih dela, slika, muzike i filma komercijalna prava preko koji mogu da kontroli{u materijal na vi{e na~ina, poput umno`avawa, objavqiva wa na bilo koji na~in. Tako|e autoru daje i moralna p! rava koja }e da ga prepoozawu kao stvaraoca. Za{ti}en materijal se naziva ?delo?. Ali ova za{tita se ne odnosi na ideje. Svrha za{tite je da se da autoru nagrada (naj~e{}e se misli u ekonomskom smislu) za trud ~ime se podsti~e daqa kreativnost i stvarawe novih materijala koji }e svima doprinositi. Za{ti}eni materijal je obino rezultat kreativne sposobnosti i zna~ajnog rada, pa i finansija, tako da bez ove za{tite drugi bi mogli lako da iskoriste materijal bez nadoknade autoru. Tako naj~e{}e korisnici materijala moraju da imaju dozvolu autora, mada ima nekih retkih izuzetaka. Za{tita nastupa automatski po objavqivawu. ·OSTALE MERE ? poput prava izvo|a~a, za{tita trgova~kih tajni poverqivim sporazumima, za{tita datoteka (koje nisu za{ti}ene COPYRIGHT-om), za{tita indikatorima geografskog porekla,.. Moraju se razlikovati dve vrste prava: komercijalna i moralna. Komercijalna prava daju pravo pronalaza~u da komercijalno iskoristi svoj pronalazak (naj~e{}e nov~ano i naj~e{}e ustupawem i li prodajom). Moralna prava autora obuhvataju: pravo prve objave (autor ima pravo da odlu~i kada i kako }e wegovo delo postati pristupa~no javnosti), pravo na priznawe autorstva (autor ima pravo da bude priznat i ozna~en kao autor dela), pravo na po{tovawe autorskog dela i ~ast ili ugled autora (autor ima pravo da se usprotivi svakoj promeni, preradi ili drugoj izmeni svoga dela i svakom kori{}ewu dela koji ugro`ava wegovu ~ast ili ugled). Za vreme funkcionalnog trajawa za{tite trebalo bi da bude olak{an enthral tehnologije u vidu stranih direktnih investicija, zajedni~kih ulagawa (joint ventures) i licenci. RE[AVAWE PROBLEMA INTELEKTUALNE SVOJINEKako se ravijala me|unarodna trgovina, i trgovina uop{te, sa disregardom razvoja tehnologije, po~elo se uvi|ati da novi predmet trgovine, intelektualna svojina, se ne mo`e svrstavati pod tradicionalne okvire, i samim tim ne va`e ista pravila kao za trgovinu drugim robama. Kao osnovni problem se iznosi potreba regulacije po pitawu za{tite intelektualne svojine, i shodno tome propisivawa mera! sprovo|ewa i sankcionisawa u slu~aju kr{ewa istih. Osamdesetih godina dvadesetog veka mnoge zemqe nisu imale jasno definisanu politiku po pitawu za{tite inetektualne svojine, ne priznavawa patenata, dizjana, indikatora geografskog porekla? Mnoge zemqe su kr{ile tu za{titu zloupotrebom obavezuju}ih dozvola, za{tita koju su poznavale nije bila dovoqno dugog veka, a i vr{ena je diskriminacija stranih firmi {to im je ote`avalo dobijawe odgovaraju}e za{tite za svoju intelekualnu svojinu. Oko sprovo|ewa svoje za{tite inetelektualne svojine, mnoga preduze}a su nailazila na probleme u pravosudnom sistemu, nedostatku odgovaraju}eg izvr{nog organa, problema dokazivawa, ote`anost pristupa kompetentnom pravnom i administ desertivnom telu, i povrh svega trajawa i tro{kova tih procesa. Ovo je bio posebno veliki problem mawim preduze}ima i proizvo|a~ima sa ograni~enim (malim) sredstvima. Poreme}aji u tokovima trgovine (i spoqne i unutra{we) su dolazili usled neovla{}enog kopirawa, pravqewa ili pr odaje za{ti}enih proizvoda od strane zemqe ili zemaqa koje nisu vlasnici za{tite, te potom prodaje istih proizvoda u neke druge zemqe. Tako legitimno napravqeni proizvodi nisu mogli da se izvoze na neko tr`i{te zbog tih nedozvoqenih kopija, ili ~ak da se prodaju na doma}em tr`i{tu zbog uvoza tih nedozvoqenih kopija. Vr{ilo se lo{e regulisanom za{titom intelektualne svojine obesrabrewe pronalaza~a za daqe napore u istra`ivawu, pronala`ewu novih ili usavr{avawu postoje}ih, kao i u trgovini i ulagawu u iste. Neke zemqe su koristile za{titu intelektualne svojine da bi destimulisale uvoz i podsticale doma}u proizvodwu, koja je naj~e{}e bila neadekvatna i/ili neefikasna. I sam uticaj na me|unarodnu trgovinu koji je imalo neslagawe oko za{tite intelektualne svojine. Te`ilo se tome da se razjasne {ta su ta~no trgovinski aspekti intelektulne svojine i {ta oni sve pokrivaju. Problem oko ta~nog definisawa je sa sobom vukao i opasnost da mere koje se odrede za sprovo|ewe i sankcionisawe ne delu ju restriktivno na me|unarodnu trgovinu. Kako su ugla! vnom izvoznici intelektualne svojine razvijene zemqe, one su i ponajvi{e o{te}ene nedostatkom regulacije, tako da su 1987. godine po~eli pregovori oko regulisawa trgovine intelektualnom svojinom, kao i trgovine krivotvorenim proizvodima. Osnovni problem je bio uskla|ivawe nacionalnih zakonodavstava zemaqa u svetu po pitawu intelektualne svojine i trgovine istom. Za vreme pregovora blisko se sara|ivalo sa drugim organizacijama koje su ve} imale iskustva sa intelektualnom svojinom i trgovinom krivotvornim proizvodima, poput WIPO-a (World Intellectual Property Organization, svetske organizacije za intelektualnu svojinu), a i sa drugim organizacijama poput UNESCO-a i UNCTAD-a. Pregovori su bili dugi i izda{ni, ali su na kraju (1994. godine) izrodili Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. SPORAZUM O TRGOVINSKIM ASPEKTIMA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINEPo~etkom devedesetih godina dvadesetog veka, mnoge razvijene zemqe su istakle zna~aj globalne za{tite intelektualne svo jine, {to je i dovelo da se u okviru Urugvajske runde usvoji Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Ovaj sporazum (koji je potpisalo vi{e od 100 zemaqa) zahteva od potpisnica da, sa veoma ograni~enim izuzecima, pru`e visok nivo za{tite intelektualne svojine i obezbede mehanizme za weno sprovo|ewe. Glavni inclination razvijenih zemaqa za za{titu je da }e ista dovesti do pove}awa me|unarodne trgovine, na korist svih (mada, s obzirom da su razvijene zemqe neto izvoznici intelektualne svojine, ~ini se da }e to i}i samo wima na ruku, jer sporazum o~ito pove}ava wihoj izvoz dok se pi ca-caski proizvodi sklawaju sa tr`i{ta; iz svega toga se postavqa pitawe da li i zemqama u razvoju u interesu da {tite intelektualnu svojinu). Osnovni ciq koji se iznosi u sporazumu je za{tita i primena prava intelektualne svojine koja bi trebalo da doprinese unapre|ewu tehnolo{kih inovacija i headu i {irewu tehnologije, na uzajamnu korist stvaralaca i korisnika tehnolo{kog znawa, na na~in koji podsti~e socijalnu i ekonomsku dobrobit, k! ao i uravnote`ewe prava i obaveza. Zemqe potpisnice su se dogovorile da pru`e efektivnu i adekvatnu za{ buckwheat treeu intelektuakne svojine da bi se smawili poreme}aji u me|unarodnoj trgovini (gde sama za{tita ne}e stvarati nove prepreke legitimnoj trgovini). One su se slo`ile da pru`e za{titu intelektualne svojine pod svojim doma}im zakonima i regulativama u saglasnosti sa pravilima i postipcima iznetim u sporazumu. Zemqe potpisnice }e u svojim doma}im zakonima da se usaglase sa odredbama iz Pariske konvencije o za{ titi monkey industrijske svojine (revizija iz Stokholma 1967. godine) i Bernske kovencije o za{titi kwi`evnih i umetni~kih dela (revizija iz Pariza 1971. godine). Sporazumom je utv|ena neka dowa granica mera koje se sprovode u za{titi intelektualne svojine, a zemqe potpisnice mogu ako `ele da primewuju i vi{e mera od propisanih, samo dok to nije u suprotnosti sa samim sporazumom. Tako|e ne}e biti diskriminacije prema nacionalnosti (drugim dr`avqanima zemaqa potpi snica daje se isti tretman kao doma}im dr`avqanima, odnosno koji nije nepovoqniji), i daje se tretman najpovla{}enije necije (sve {to se dodeli dr`avqanima jedne zemqe potpisnice, automatski se primewuje na dr`avqane svih zemaqa potpisnica; izuzeci su ako su prednosti proizi{le iz sporazuma koji se ne ti~u intelektualne svojine ili su stupili na snagu pre sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (a da su o tim prethodnim sporazumima obave{ten Savet i da ne predstavqaju diskriminaciju drugi ~lanica) i ako se ne radi o nacionalnom tretmanu, ve} o tretmanu datom drugoj dr`avi). Sporazumom se kao prava intelektualne svojine {tite (i prepoznaju kao takva) autorska i srodna prava (za{tita najmawe 50 godina), `igovi (za{tita najmawe 7 godina, s tim {to se za{tita mo`e neograni~eno obnavqati), geografske oznake (za{tita pripada u potpunosti zemqi porekla), industrijski modeli i uzorci (za{tita 10 godina), patenti (za{tita 20 godina), {eme (topografije) integrisanih ko la nut tree (za{tita 10 godina) i neotkrivene informa! cije (za{tita traje dok tajna ima tr`i{nu vrednost). Za sva prava su odre|eni svojevrsni postupci ({ta spada pod patentibilni proizvod, dodatna za{tita geografske oznake vina i alkoholnih pi}a, izdavawe licence i prenos prava `igova i drugi) i izuzeci pravilima. Kod kr{ewa prava intelektualne svojine*, sporazum predvi|a da se titularima prava (savezi i udru`ewa koja su ovla{}ena da brane takva prava) stavqaju na raspolagawe gra|anski sudski postupci koji se odnose na sprovo|ewe bilo kog prava intelektualne svojine obuhva}ene ovim sporazumom (ne stvara se nikakva obaveza uvo|ewa sudskog sistema sprovo|ewa prava intelektualne svojine koji bi se razlikovao od onog koji generalno va`i za sprovo|ewe zakona, niti uti~e na sposobnost ~lanica da generalno sprovode svoje zakone). Tu`ena strana ima pravo da bude blagovremeno i detaqno obave{tena pismenim putem, ukqu~uju}i razloge na kojima se zasniva tu`beni zahtev. Postupci koji se odnose na sprovo|ewe prava intelektualne svojine bi}e pravi ~ni i jednaki za sve. Oni ne}e biti nepotrebno slo`eni ili skupi, niti }e sadr`ati nerazumne rokove, kao i nepotrebna odlagawa. Strane imaju pravo da budu zastupane od strane nezavisnih pravnih zastupnika i postupci ne}e nametati prekomerno optere}uju}e zahteve vezane za obavezno li~no pojavqivawe. Sve strane u takvim postupcima imaju pravo da obrazla`u svoje zahteve i da podnose relevantne dokaze. Postupak }e obezbediti na~ine otkrivawa i za{tite poverqivih informacija, ukoliko to nije suprotno postoje}im ustavnim zahtevima. Sudske vlasti imaju ovla{}ewa, u slu~aju kada strana dostavi razumno dostupne dokaze koji su dovoqni da podr`e wene zahteve i kada ima konkretne dokaze relevantne za podr`avawe svojih zahteva koji se nalaze pod kontrolom suprotstavqene strane, da narede da te dokaze suprotstavqena strana podnese, pod uslovima koji u odgovaraju}im slu~ajevima osiguravaju za{titu poverqive informacije. U slu~ajevima kada strana u sporu namerno i bez vaqanog razloga odbije da stav i na uvid, ili na drugi na~in ne obezbedi potrebne in! formacije u razumnom vremenskom periodu, ili zna~ajno spre~ava postupak po tu`bi, ~lanica mo`e ovlastiti sudske vlasti da donesu prethodne i kona~ne odluke, afirmativne ili negativne, na osnovu informacija koje su im dostavqene, ukqu~uju}i `albe ili tvr|ewa strane koja je pretrpela {tetu zbog odbijawa pristupa informacijama, pod uslovom da stranama da mogu}nost da budu saslu{ane povodom iznetih tvrdwi ili dokaza. Sudske vlasti imaju ovla{}ewe da nalo`e strani da prestane sa povredom prava, izme|u ostalog, da bi se spre~io ulazak u trgovinske tokove na wihovoj teritoriji uvezene robe kojom se vre|a pravo intelektualne svojine, odmah po cariwewu takve robe. ^lanice nisu obavezne da omogu}e izdavawe takvih ovla{}ewa u odnosu na za{ti}eni predmet koji je neka osoba stekla ili naru~ila pre nego {to je saznala ili imala razumnog osnova da veruje da bi bavqewe takvim predmetom predstavqalo povredu prava intelektualne svojine. Da bi se obezbedilo efikasno spre~avawe povreda prava, sudske vl asti su ovla{}ene da nalo`e da se roba za koju su utvrdili da predstavqa povredu prava, bez bilo kakve nadoknade povu~e iz trgovinskih tokova na na~in kojim se ne}e naneti {teta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sa postoje}im ustavnim zahtevima, uni{te. Sudske vlasti su tako|e ovla{}ene da nalo`e da se sirovine i alati, ~ija je preovla|uju}a upotreba bila u stvarawu roba kojima se vr{i povreda prava, bez ikakve nadoknade povuku iz trgovinskih tokova na na~in koji }e svesti rizik od daqih povreda prava na najmawu mogu}u meru. Pri razmatrawu takvih zahteva, uze}e se u obzir srazmera izme|u ozbiqnosti povrede i nalo`enih pravnih sredstava, kao i interesa tre}ih lica. U odnosu na robe sa krivotvorenim `igom, uklawawe nezakonito stavqenog `iga nije dovoqno, osim u izuzetnim slu~ajevima, da bi se omogu}ilo pu{tawe robe u promet. *preuzeto iz odgovaraju}ih ~lanova Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojineU slu~aju da je jedna strana pogre{no optu`ila drug u stranu, tu`ena strana (koja nije kriva) ima pravo n! a obe{}e}ewe (koji uglavnom podrazumevaju tro{kove procesa i zastupnika). Ne postoji obaveza da se obezbedi mogu}nost preispitivawa osloba|aju}ih slu~ajeva u krivi~nom postupku. Ako se smatra da se krivotvorena roba uvozi preko granice (ovo ne va`i ako su zemqe u carinskoj uniji uklonile sve administrativne prepreke), mo`e se podnetizahtev dr`avnim vlastima i carinskoj slu`bi da zaustavi tu robu i zadr`i na granici. Ako u roku od 10 radnih dana (uz mogu}nost produ`ivawa za jo{ 10 radnih dana) tre}a strana (koja nije ni tu`eni, ni tu`ilac, ve} ovla{}eni organ) ne pokrene postupak o zadr`avawu robe (ili se o istom ne obavesti carinska slu`ba), i ako su ostali uslovi za prolaz robe ispuweni, carinska slu`ba }e pustiti zadr`anu robu. Ako se utvrdi da je roba zadr`ana bez vaqanog razloga, vlasniku robe }e se nadoknaditi eventualni gubici koje je imao zadr`avawem robe. Mogu se izuzeti mawe koli~ine koje ne ugro`avaju nikog komercijalno (i koje se naj~e{}e nalaze u li~nom prtqagu). Tako|e od obaveza su izuzete sve radwe pre dono{ewa sporazuma. Kao pitawe se postavqa {ta mawe razvijene zemqe imaju od sprovo|ewa Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, kada se zna da su neto izvoznici proizvoda intelektualne svojine razvijene zemqe, i sporazumom se samo piratska roba sklwa sa tr`i{ta, odnosno izgleda da sporazum koristi samo razvijenim zemqama. Kao osnovna parola razvijenih zemaqa je da }e sporazum doprineti pospe{ewu me|unarodne trgovine koja }e svima doneti koristi. Ali za mawe razvijene zemqe se iznosi da }e sprovo|ewe sporazuma doprineti wihovom razvoju. Me|unarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine obuhvata i igrane filmove, televiziju, muziku, izdava~ku industriju, kompjutersku, farmaceutsku, komunikacionu, kao i mnoge druge. Ve}ina tih industrija se oslawa na za{titu koju im pru`aju autorska prava, `igovi i patenti. Po{to mawe razvijene zemqe nemaju nameru da izvoze ove proizvode, na prvi pogled se ~ini da one nemaju potrebe da {ti te intelektualnu svojinu, ili ~ak da za wihov razvoj ! za{tita nije ni po`eqna, ili da }e za{tita paralisati wihov razvoj. Glavni argument koji se vidi za ovo je da mawe razvijene zemqe nemaju sredstava za uvoz legitimnih, nekrivotvorenih proizvoda intelektualne svojine, jer ako moraju da pla}aju, mawe }e mo}i da se uzme ({to }e umawiti {anse za privredni razvoj i pro{irewe trgovine). Na primer, ako bi qudi bili primorani da koriste samo originalne kompjuterske programe (poput operativnog sistema), mawe qudi bi imalo kompjutere (ili bi sa WINDOWS-a pre{li na LINUX), ~ime bi tehnolo{ki zaostajali, ili ako bi morali da koriste samo originalne muzi~ke diskove, mawe qudi bi ~ulo {ta je prava muzika (jer na{a muzi~ka industrija ima veoma ograni~en izbor prave muzike), i onda bi ~ak i kulturalno nazadovali. A ako bi prihvatili za{titu intelektualne svojine, to ne bi dovelo do pove}awa trgovine mawe razvijenim zemqama, jer one ne izvoze te proizvode, a ~ak i kad ih izvezu (neko kwi`evno delo ili film), ta dela }e {tititi razvijene zemqe, ~ak iako zemqa porekla nema adekvatnu za{titu. Ipak se mora obratiti pa`wa na to da kompanije kojima treba za svoje proizvode za{tita intelektualne svojine ne}e biti voqne da ogranke izmeste u zemqe gde te za{tite nema. Te{ko je zamisliti muzi~ku ku}u koje }e izmestiti svoju proizvodwu diskova u zemqu u kojoj je rasprostrawena piraterija. Ako je mo`da i mogu}e da se izmesti ogranak u zemqu koja ne pru`a za{titu, nikako nije mogu}e da }e zemqa da izvozi svoje proizvode u tu zemqu, tamo gde ne mogu da se za{tite jednostavno }e zaobi}i (ignorisati celo tr`i{te). To zna~i da zemqa ne}e snabdevati svoje tr`i{te legalnim lekovima, filmovima, kompjuterskim i muzi~kim diskovima (ve} kopijama, koje su ~esto veoma lo{e). Ako mo`da i nije toliko bitno da li }e gra|anstvo gledati filmove na lo{im diskovima snimanim kamericom u bioskopu, veoma je bitno za zemqu da li }e tehnologija ugra|ena u samu infrastrukturu zemqe biti vrhunska, {to sa sobom povla~i i garancije tehni~ke pomo}i i servisa, unapre| ivawa, i uop{te garanciju da }e funkcionisati. Mada, ! kad se ovo ka`e, odmah se pomisli na kompjuterske programe (koliko samo puta WINDOWS XP provokativno ponudi da posle gre{ke se javi direktno MICROSOFT-u radi otklawawa iste u budu}em radu; a sa piratskom verzijom koja je jako popularna u Srbiji to se ne sme), ovo va`i i za druge proizvode farmacetske i komunikacione industrije (gde je patentirani deo i sr` samog proizvoda). Tako se donosi zakqu~ak dok je piraterija kratkoro~no ekonomska prednost, dugoro~no ima mnogo vi{e negativnih implikacija. Za{tita intelektualne svojine je kao i svako pridr`avawe dogovora, va`no za zemqu da bi bila deo me|unarodne zajednice, ali i izbegavawe me|unarodne blokade koja ide mnogo daqe od proizvoda intelektualne svojine. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine ima izuzetke za mawe razvije zemqe i najnerazvijenije zemqa koji ih osloba|aju nekih delova sporazuma na odre|en broj godina, ali oni se ne mogu zauvek koristiti. Jednostavno nije u interesu zemqe da se oslawa na te izuzetk a zbog ve} pomenutih dugoro~nih posledica. Ako zemqa ne {titi tu|u intelektualnu svojinu, mala je verovatno}a da }e sama razviti svoju intelektualnu svojinu, samim tim i tu vrstu industrije, {to }e zemqu osuditi da doveka bude neto uvoznik intelektualne svojine. I pored svih ekonomskih razloga, mora se pomenuti i kulturolo{ki, promocija sopstvenog jezika, kao i moralni, jer nikad nije uredu koristiti tu|i rad bez nekakve nadnade (misle}i na naknadu stvaraocu, ne distributeru ? legalnom ili nelegalnom). Ali opet sa druge strane proces imitacije u mawe razvijenim zemqama (ovo se dokazalo na primeru azijskih zemaqa, posebno novoindustrijalizovanih zemaqa) je osnova za kreativnu imitaciju koja prethodi invenciji. Tanka je linija izme|u prostog kopirawa proizvoda i kreativnog unapre|ivawa ve} postoje}eg (otklawawa onih sitnih gre{aka, radi usavr{avawa ne~eg {to je dobro), oba su podjednako ka`wiva, ali koliko ono prvo (prosto kopirawe) nije opravdano nikako sem komercijalnom zloupotrebom , ono drugo (unapre|ivawe) je ipak ~esti korak ka raz! voju. Najboqi primer je privreda japana, koja od jedne od najunaza|enijih privreda posle drugog svetskog rata (atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki, mada i sam rat je bio veoma poguban, japan je posledwi iz Osovine kapitulirao*, {to samo po sebi zna~i da se borio dok zaista vi{e ni{ta nije preostalo, ni qudi, ni resursa) danas jedna od (ako ne i prva) najrazvijenija privreda, a po~ela je imitacijom (naravno va`an faktor je i transfer znawa {kolovawem svojih qudi u inostranstvu koji su potom svoje znawe i radne navike vra}ali u zemqu, ali naravno opet uz prilago|avawe svojim potrebama i okru`ewu). Period imitacije, a sa tim i kreativne imitacije, prati i jedan period nekvalitetne proizvodwe, koji kad se savlada (kada se ovlada proizvodnim procesima) dovodi do proizvodwe koja mo`e da se izjedna~i sa originalnim, pa zemqa tu mo`e da pre|e liniju kopirawa-unapre|ivawa, da po{to je ovladala tehnologijom i proizvodnim procesom, po~ne sama da razvija svoje (invencija i inovacija). *iako je japan zvani~no kapitulirao 1945. godine, posledwi Japanski carski vojnik se predao tek ?70 godina skrivaju}i se na nekom od pacifi~kih ostrvaME\UNARODNE ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE INTELEKTUALNOM SVOJINOMTako je od 1994. godine prvi put regulisana me|unarodna trgovina proizvodima intelektualne svojine multilateralno. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs) je postao sastavni deo Svetske trgovinske organizacije (World messiness Organization), koji reguli{e intelektualnu svojinu, kao {to Generalni sporazum o trgovini uslugama (GATS) je sastavni deo koji reguli{e usluge, a Generalni sporazuma o trgovini i carinama iz 1994. godine (GATT 1994) je sastavni deo koji reguli{e robu, i svaki sporazum zasebno ima svoj Savet (za tu oblast u me|unarodnoj trgovini) koji odgovaraju Generalnom savetu Svetske trgovinske organizacije. Kako se u sporazumima razmewuju koncesije, va`no je napomenuti da to va`i samo kada je re~ o robi i usligama, jo{ nema slu~aja da se razme wivale koncesije oko proizvoda intelektualne svojine,! ve} se sporazumom ~lanice samo obavezuju da }e po{tovati prava i {titi intelektualnu svojinu. Svetska trgovinska organizacija broji 149 zemaqa ~lanica (zakqu~no sa 11.12.2005) sa 32 zemqe posmatra~a (me|u kojima je i Srbija, zasebno od Crne Gore, i BiH, dok su sve ostale biv{e Jugoslovenske republike ve} ~lanice; zasebna prijava je podneta 10.12.2004, a Generalni savet je prihvatio zasebne prijave 16.2.2005, pregovori sa Srbijom su zapo~eti 7.10.2005, gde je Srbija iznela Memorandum o spoqnotrgovinskom re`imu, kao i pisane odgovore na zahteve ~lanica, akcioni scheme implementacije Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (13.7.2005), kao i informacije o doma}im i izvoznim subvencijama u poqoprivredi; ta incijalna diskusija je bila ?vrlo korisna i profesionalna?). Svetska trgovinska organizacija prepoznaje 7 oblika intelektualne svojine (autorska prava; patenti; trgovinski `igovi; geografsko poreklo; industrijski dizajn; tipografija integrisanih kola; trgova~ke tajne). Poslove koji se odnose na autorsko i wemu srodna prava, kao i na pravo industrijske svojine, na me|unarodnom planu vr{i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (World Intelectual Property Organization) koja je osnovana na Diplomatskoj konferenciji o intelektualnoj svojini odr`anoj od 11.6. do 14.7.1967. godine u Stokholmu, i koja je od 19.10.1977. godine registrovana kao specijalizovana agencija Ujediwenih nacija. Konvencijom o osnivawu ove me|unarodne organizacije precizirano je da ona ima za ciq da unapre|uje za{titu intelektualne svojine u svetu kroz saradwu sa dr`avama kao i sa drugim me|unarodnim organizacijama, a uz to i da obezbe|uje administrativnu saradwu izme|u unija. Time je ona administrator i depozitar za oko tridesetak me|unarodnih ugovora u oblasti intelektualne svojine koji obrazuju vi{e unija, i to: Bernsku uniju, Parisku uniju, Madridsku uniju, Ha{ku uniju, Lokarnsku uniju, Lisabonsku uniju, Nicansku uniju, Budimpe{tansku uniju, Be~ku uniju (koja baz ira na Be~kom sporazumu o ustanovqewu me|unarodne kla! sifikacije figurativnih elemenata `igova od 12.7.1973, sa izmenama 1.10.1975), PCT uniju (Patent Cooperaton Treaty), IPC uniju (koja se zasniva na Strazburskom aran`manu o me|unarodnoj klasifikaciji patenata od 24.3.1971.godine) i FRT uniju (Film Register Treaty - koja obuhvata Ugovor o me|unarodnoj registraciji sound recordingvizuelnih dela od 18.4.1989.godine). Ona se veoma istakla tokom pregovora oko regulisawa trgovine intelektualnom svojinom, kao i trgovine krivotvorenim proizvodima, koji su iznedrili Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Me|unarodna alijansa za intelektualnu svojinu (International Intellectual Property Alliance) je udru`ewe privatnog sektora (oformqeno 1984) koje predstavqa industrije intelektualne svojine u bilateralnim i multilateralnim naporima da unaprede me|unarodnu za{titu intelektualne svojine. Organizacija je sastavqena od 7 asocijacija (AAP, BSA, ESA, IFTA, MPAA, NMPA, RIAA), gde svaka predstavqa zna~ajan segment u miserable industijama intelektualne svojine (okupqa oko 1900 preduze}a koja proizvode i distribuiraju proizvode intelektualne svojine svuda po svetu; pazi na sve vrste kompjuterskih programa ? poslovnih i zabavnih, filmova, muzike i pisanih dela - i u pisanoj i u elektronskoj formi). Industrije intelektualne svojine su najbr`e rastu}e u deplorable, a jeftina tehnologija za kopirawe omogu}ava pirateriju u drugim zemqama (procewuje se da je godi}wi gubitak od piraterije izme|u 30 i 35 milijardi dolara). Ova organizacija nadgleda oko 80 zemaqa, u saradwi sa good-for-naught vladom, doma}om vladom i predstavnicima privatnog sektora. Ciq im nije samo suzbijawe piraterije nego i podsticawe kulturolo{kog i tehnolo{kog razvitka zemaqa, kao i podsticawe investirawa i zaposlenosti. Svake godine izdaje ?Special 301?, izve{taj o akcijama zemaqa koje se ne pridr`avaju pravila o za{titi intelektualne svojine ili preduzimaju akcije koje osuje}uju trgovinu, ili jednostavno ne ~ine napore da se prepreke otklo ne (Srbija je na toj listi od 2003. godine pa na daqe! ). Mada ne u tako klasi~nom smislu kao prethodne organizacije, UNESCO je veoma bitan faktor kada se govori o intelektualnoj svojini, a bio je tako|e jedan od kqu~nih saradnika tokom pregovora oko regulisawa trgovine intelektualnom svojinom, kao i trgovine krivotvorenim proizvodima. Osnovana jo{ 1945. godine sa ciqem doprinosa miru i sigurnosti putem promocije me|unarodne saradwe kroz obrazovawe, nauku i kulturu. Projekti koje sponzori{e UNESCO obuhvataju opismewavawe, tehni~ke programe i obuke predva~a, me|unarodne nau~ne projekte, regionalne kulturolo{ke i istorijske projekte, unapre|ewe i promociju kulturolo{ke raznovrsnosti i me|unarodnu saradwu koja }e obezbediti o~uvawe svetskog kulturolo{kog nasle|a. UNESCO se vodi programom Obrazovawe za sve do 2012. godine; bori se za o~uvawe prirodnih resursa i o~uvawe qudskih prava. Ono {to je na ovu temu bitno je projekat ?slobodnog toka ideja butem re~i i slike?, kojim se `eli izgraditi dru{tvo bazirano na razmeni znawa i sjediwavawa svi h sociokulturolo{kih i eti~kih dimenzija odr`ivog razvoja. I on ima sporazume koji reguli{u pitawe intelektualne svojine. Dok se u Konvenciji o kulturolo{koj raznolikosti (konvencija o za{titi i promociji kulturolo{ke raznolikosti i umetni~kog izra`avawa) prava intelektualne svojine stavqaju po strani (dok se promovi{e kultura), kao i kulturolo{ki izuzetak (koji su izglasale Francuska i Kanada najvi{e po pitawu filmske industrije) koji treba da {titi lokalnu kulturu (a, prema no-account, to je samo novi vid protekcionizma), UNESCO jo{ iz 1952. Univerzalnom konvencijom o autorskim pravima prepoznaje ista kao osnovu za gra|ewe kulture, uspostavio je Me|uvladin komitet za autorska prava(gde je Hrvatska jedna od 18 ~lanica); UNESCO je imao mnogo kontraverznih akcija (najpoznatija za slobodu {tampe), ali je ipak wegov doprinos veliki. SPROVO\EWE ZAKONA O ZA[TITIINTELEKTUALNE SVOJINEDa bi se povinovale me|unarodnim sporazumima i da bi pristupile mnogim me|unarodnim organizacija, mnoge z emqe u razvoju su usvojile veoma sofisticirane zakone! o intelektualnoj svojini. Tako se ~ini da su svi oblici intelektulane svojine pravilno za{ti}eni u toj zemqi. Ali stvarnost mo`e biti ne{to druga~ija ako se ti zakoni ne sprovode kako vaqa. Usvajawe tih zakona je svakako prvi korak ka za{titi intelektualne svojine i ponekad omogu}ava zemqi da usvajawem zakona se prikqu~i kqu~nim me|unarodnim tokovima u koje je `elela (i zbog kojih je usvojila zakon). Ali samo usvajawe bez sprovo|ewa zakona ne}e mo}i doveka da obmawuje javnost (zato deo 3 Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine zahteva od zemqa da uspostave mehanizme za sprovo|ewe za{tite intelektualne svojine). Postoji nekoliko razloga za{to zemqe ne mogu vaqano da sprovode za{titu. Ve}ina zakona koje donose zemqe u razvoju se (ponajvi{e) ugledaju na zakone SAD ili Francuske, koji se uglavnom oslawaju na sprovo|ewe za{tite od strane vlasnika prava, a mawe dr`ave (tako u SAD, ve}ina parnica oko kr{ewa prava intelektualne svojine, sem onih ve}ih, je gra|anska). Jedan od razloga za{to ovakav na~in sprovo|ewa prolazi u razvijenim zemqama je taj {to samo sudstvo omogu}ava vlasnicima da ?jure? svoja prava ~ine}i ih ekonomski isplativim, odnosno sami tro{kovi parnice ne}e iznositi vi{e od nadoknade.

Neke zemqe u razvoju su pak izostavile ove kqu~ne elemente za privatno sprovo}ewe (kompetentnost sudija ili porote da presude odgovaraju}u nadoknadu iako nije dokazan ta~an finansijski gubitak; a zbog prirode intelektualne svojine, te{ko je, a nekad i nemogu}e da se doka`e ta~an gubitak od kr{ewa), tako da svaka zemqa mora prvo preispitati svoje zakone da bi videla da li su oni u ekonomskom smislu ?povoqni? za privatno sprovo}ewe, pre uvo|ewa istog. Tako|e, z! akonu o intelektualnoj svojini mora se dati neka vrsta ekspeditivnog delovawa, jer je mala korist da vlasnik podnese tu`bu za kr{ewe prava zbog toga {to }e se {teta legitimnom proizvodu naneti mnogo pre no {to se pokrene postupak, a kr{ilac ~esto nije u stawu da nova~no odgovara za {tetu. Zato se mora razviti neki brzi mehanizam koji }e omogu}iti vlasniku prava da se prijavi i dobije momentalnu od{tetu, uz zabranu i zaplenu krivotvorene robe. U mnogim zemqama zakon ne poznaje prava intelektualne svojine, i nije siguran kako da ga primeni. Zato se mora ukazati na to da se prava nematerijalnih dela moraju shvatiti podjednako ozbiqno kao i prava materijalnih dela. Mnogi problemi pravne i zakonske pripode vladaju u zemqama u razvoju, tako da sprovo|ewe i za{tita prava intelektualne svojine tu dobija nizak prioritet (pogotovo kad se desi da takvi zakoni pogoduju samo stranim korporacijama). Ali kad se gleda na dugoro~ne ekonomske prednosti zemqe (u smislu trgovine, ravoja privrede i povi novawa me|unarodnim zahtevima) mo`da se dodeli neki vi{i prioritet. Tako se mo`e re}i da je u dugoro~nom ekonomskom interesu svih zemaqa da se pridr`avaju svih zakona o za{titi intelektualne svojine ostalih zemaqa, uz naglasak ne samo na usvajawe zakona nego i stvarawe uslova za wegovo pravilno sprovo|ewe. ISKUSTVO SRBIJE SA ZAKONIMAO INTELEKTUALNOJ SVOJINIPod ogromnim pritiskom od strane EU i SAD, Srbija je u potpunosti aproksimirala svoje zakonodavno telo po pitawu intelektualne svojine sa zakonodavnim telom iz EU. On sad obuhvata isti tretman kako doma}ih, tako i inostranih autora bilo gde u svetu, ukqu~uju}i du`inu trajawa za{tite, kao i prava koja su zagarantovana vlasniku. Zavod za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore (Ustanovqewe institucije za za{titu industrijske svojine predstavqa konvencijsku obavezu svih zemaqa ~lanica Pariske unije za za{titu industrijske svojine; Srbija je, u pravnom kontinuitetu preko Kraqevine Srbije, jedna od 11 zemaqa osniva~a Pariske unije 188 3. godine, ali je Upravu za za{titu industrijske svoj! ine osnovala znatno kasnije, 15.11.1920. godine; ime te institucije kod nas se vi{e puta mewao: Savezna uprava za pronalaza{tvo 1948; Savezni ured za patente 1953; Savezna uprava za patente 1956; Uprava za patente 1958; Savezni zavod za patente 1967; Savezni zavod za intelektualnu svojinu 1994; Zavod za intelektualnu svojinu 2003; zavod je od osnivawa bavi patentima, `igovima i industrijskim dizajnom, od 1981. u nadle`nosti su mu i geografski indikatori porekla, od 1994. autorska i srodna prava, a od 1998. tipografiju integrisanih kola) je dao dozvolu dvema organizacijama za za{titu autorskih i srodnih prava ? SOKOJ i OSPJ, a zavod je zadu`en za nadgledawe wihovih aktivnosti. Ali kako nijedna od tih organizacija kao ni zakonodavno telo ne funkcioni{u kako vaqa, i zbog {iroko ra{irene piraterije, Me|unarodna alijansa za intelektualnu svojinu je stavila na{u zemqu na spisak posmatranih zemaqa ({to mo`e zna~iti neku vrstu trgovinskih sankcija). Zemqa je organizovala masovno spaqivawe p iratskih diskova kao zank spremnosti da se bori sa piraterijom (marta ove godine je spaqeno nekih 350000 zaplewenih diskova). Ali zabrinutost me|unarodne zajednice se ne smawuje (posle ~iwenica da je ~ak i republi~ki ministar trgovine Bojan Dimitrijevi} izjavio da kupuje piratska izadwa, ~iwenice da se kwige kopiraju na veliko, tv i radio stanice ?skidaju? muziku preko p2p (peer-to-peer) programa, dok bioskopi izumiru, a muzi~ari uvi|aju da je jedini izvor prihoda u javnih nastupima). Prema podacima Me|unarodne alijanse za intelektualnu svojinu, muzi~ka industrija u Srbiji je izgubila oko 12 miliona dolara zbog piraterije, dok piratska dela pokrivaju oko 80% tr`i{ta, a sama Srbija je izgubila oko 20 miliona dolara u porezima. Najve}i problem je {to su nov~ane kazne za pirateriju uglavnom relativno blage, dok zatvorske, iako retke, malo primerenije (trenutno se vodi ili pokre}e oko four hundred krivi~nih prijava). Me|unarodna alijansa za intelektualnu svojinu na{oj zemqi predla`e pri oritetizovawe borbe protiv piraterije, pogotovo uli~n! e piraterije, dono{ewe zakona o opti~kim medijima (jer se veruje da postoji bar jedna ?opti~ka fabrika? koja umno`ava diskove za doma}e tr`i{te i za inostrano), davawe ve}ih ovla{}ewa carinskim organima u delovawu protiv uvoza i izvoza piratskih proizvoda, obuka tu`ilaca i sudija u odnosu na povrede autorskih prava, upu}ivawe tr`i{nih inspektora na primenu pravila autorskog prava na slu~ajeve uli~ne prodaje, primena Zakona o visokotehnolo{kom kriminalu u Srbiji. Ipak, u izve{taju se navode i pozitivni tokovi u borbi protiv piraterije u na{oj zemqi, pre svega Antipiratski akcioni plan Vlade Srbije iz oktobra 2004, zatim dobra saradwa pojedinih organizacija koje se bave za{titom autorskih prava sa MUP-om, pokrenuti postupci kao i donete presude protiv odre|enog broja prekr{ilaca autorskog prava. ME\UNARODNA TRGOVINA PROIZVODIMA INTELEKTUALNE SVOJINE NA PRIMERU SADPo{to ve} nema toliko mnogo da se pri~a o trgovini Srbije proizvoda intelektualne svojine, pogleda}e se slu~aj Sjediwenih A meri~kih Dr`ava, kao jedne od najrazvijenijih privreda na svetu. 1995. godine, SAD su izvezle proizvode intelektualne svojine u iznosu od oko 27 milijardi dolara, a uvezli u iznosu od 6,3 milijarde, {to zna~i ostvarili neto izvoz od 20,6 milijardi dolara; to je iznosilo 31% od totalnog prinosa koji je zabele`en u ra~unu trgovine uslugama. Dobar deo ove trgovine se odvijao me|u firmama, mati~nih kompanija iz SAD i wenih filijala u inostranstvu u ma{inskoj i hemijskoj industriji, i veleprodaji. Veliko u~e{}e intrafirmskih transakcija ovih industrija odslikava visoko u~e{}e intelektualne svojine u industrijskim procesima koji se obavqaju u inostranstvu, kao i globalizacijske tokove tih industrija. U veleprodaji taj broj transakcija odslikava aktivnosti filijala koje vra}aju rojalitete i naknade licenci svojoj mati~noj firmi u SAD u zamenu za kori{}ewe za{ti}enih materijala, `igova i patentiranih procesa. Na drugu stranu, firme koje nisu filijale imaju mawi promet, ali i to govori da am eri~ki industrijski procesi dobro prolaze na stranom ! tr`i{tu. Intrafirmska trgovina je transakcija izme|u mati~ne kompanije i filijale van zemqe (u SAD se filijalama ozna~avaju sve druge firme u kojima ameri~ke firme kontroli{u 10%). Intrafirmska trgovina je ~inila 80% SAD trgovine proizvodima intelektualne svojine. Razlog za dominaciju intrafirmske trgovine le`i u ~iwenici da firme sa intelektualnom svojinom nastoje da dr`e kontrolu nad distribucijom iste, jer ba{ intelektualna svojina je instument konkurentvosti firme na globalnom tr`i{tu. Izvoz intelektualne svojine ameri~kih filijala u inostranstvu ka mati~noj firmi u SAD iznosio je 20,2 milijarde dolara, a izvoz mati~nih firmi ka svojima filijalama u inostranstvu 1,4 milijarde dolara. Uvoz inostranih filijala od mati~ne firme je iznosio 430 miliona dolara, a uvoz mati~nih firmi od svojih filijala u inostranstvu 4,7 milijardi dolara; {to zna~i da je neto izvoz 16,5 milijardi dolara (prema podaca iz 1995). Ameri~ka ma{inska industrija je ~inila najve}i deo intrafirmskog izvoza od 5 ,7 milijardi dolara, {to ~ini 28%, a ostvarila je najve}i prinos od 5,4 milijarde dolara intelektualne svojine. Veleprodaja je u~estvovala sa 22%, a prinos je bio 3,3 milijarde. Proizvo|a~i hemijskih i sli~nih proizvoda su tre}i po u~e{}u sa 16% i prinosom od 1,2 milijarde dolara (prema podacima iz 1995). Primat hemijske i ma{inske industrije u izvozu intelektualne svojine u inostranstvo proizilazi iz domena globalizacije i transfera tehnologije vezanih za ove industrije. Od svih proizvodnih industrija, hemijska industrija prima najvi{e ameri~kih direktnih investicija u inostranstvu (iznosile su 50,4 milijarde dolara; dok su iste za ma{insku industriju iznosile 29 milijardi dolara). Ove industrije tako|e najvi{e razvijaju tehnologije vezane za proizvodwu u farmaceutici i kompjuterskoj industriji. Tro{kovi istra`ivawa i razvoja po zaposlenom (uobi~ajen pokazateq tehnolo{kog inteziteta) tako|e ukazuju na trend globalizacije i transfera tehnologije, jer od svih ameri~kih industrija, ov i tro{kovi su bili najve}i u hemijskoj industriji (15! 047 dolara po radniku), potom u ma{inskoj industriji (12895 dolara po radniku), dok je prosek za sve industrije 7302 dolara po radniku. IndustrijaTro{kovi R&D u milionima $Broj zaposlenih u hiqadamaTro{kovi R&D po radniku u $Hemijska17248114615047Ma{inska, bez elektronske13541105012895Transportna sredstva1678217739467Elektronska i elektri~na oprema75728349079Primarni i metali7435771288Hrana11591237937Gorivo22785124446Veleprodaja6584341516Usluge14471663870Za pore|ewe, primat veleprodaje u izvoznicima proizvoda intelektualne svojine dolazi po osnovu kori{}ewa `igova, autorskih prava i patentiranih procesa filijala. Kori{}ewe filijala `igova, autorskih prava i patentirani procesa dovode do toga da se mati~nim firmama pla}aju rojaliteti i naknade licenci, {to se u bilansu SAD bele`i kao izvoz. Ameri~ke firme su tako|e izvezle intelektualnu svojinu u vrednosti od 5,3 milijarde dolara ostalim firmama u inostranstvu (koje nisu filijale), a uvezle od istih 1,2 milijarde dolara, {to zna~i os tvarile neto izvoz od 4,1 milijardu. Prodaja tehnologija indutrijskog procesa je ~inio 60% tim ostalim firmama, {to je ~inilo isto toliko neto izvoza (on je porastao sa 1,7 milijardi koliko je iznosio 1990, na 2,5 milijardi 1995, sa god{wom prose~nom stopom rasta od 9%). Elektoronska i elektri~na oprema (bez proizvodwe kompjutera) ~inila je najve}i deo SAD trgovine intelektualnom svojinom sa ostalim firmama (koje nisu filijale) sa izvozom od 1,6 milijarde dolara, dok je hemijska industrija druga, sa 479 miliona dolara. Posle toga je i{ao sektor usluga (in`ewering, ra~unovodstvo, istra`ivawe i menaxment) sa zajedni~kim izvozom od 295 miliona dolara, a filmska industrija sa 240 miliona dolara. I sve industije ostvarile neto izvoz, sem hemijske industrije koja je ostvarila neto uvoz od 173 miliona dolara. Da bi se odr`ao rast ameri~kog izvoza intelektualne svojine, bilo je neophodno da trgovinski partneri na pravi na~in za{tite intelektualnu svojinu (inovatori fieldmouse da posluju na tr`i{tima gde je intelektualna svojina pravilno za{t! i}ena). Zato je SAD i po~ela da ula`e napore da ohrabri svoje partnere (na prvom mestu EU, Japan, Kanada i Meksiko) da {tite intelektualnu svojinu. Tako je EU neko vreme bila na listi posmatrawa ?special 301? (tamo gde se Srbija nalazi ve} 4 godine). Jedan od razloga koji se navodi je preterano skup proces za{tite patento u EU. A neke zmeqe ~lanice EU su ~ak odbijale da ameri~kim firmama daju ?nacionalni tretman? oko zvu~nih i flick zapisa. SAD su se bunile i zbog neslagawa u zakonima o patentima nekih ~lanica EU sa Sporazumom o trgovinskim pravima intelektualne svojine (konkretno su nesuglasice bile sa Portugalijom). Francuska je bila nametnula mnoge tehni~ke i administrativne barijere na sranu farmaceutsku industriju. Pored EU, i Japan je bio na toj listi, uglavnom zbog neadekvatne za{tite trgova~kih tajni i `igova). Sa Japanom je bilo najvi{e problema oko ograni~enosti za{tite na audio zapise po japanskom zakonu. Obim trgovine sa Kanadom i Meksikom je mawa, ali je i Kanada neko vreme bila na listi (zbog ograni~vawa trgovine usled za{tite doma}e kulture). U Meksiku je najve}i problem bila piraterija. Danas su za SAD industrija kompjutera, filmova, muzike i sli~ne jedne od najva`nijih (kako zbog nadprose~nog rasta, tako i zbog zaposlenosti) sa godi{wom stopom rasta od 7% za period 1977/2001. godina. U 2002. godini te industrije su ~inile 5% GDP. Izvoz u inostranstvo tih industrija je 89 milijardi dolara za 2001. godinu (porast od 9% u odnosu na 2000). Samo 7 filmskih ku}a je u 154 strane zemqe zaradilo 12,5 milijardi dolara. Hollywood je mo`da najpoznatija industrija u SAD. Fin sklop fordovskog na~ina proizvodwe i oligopola. Po~eo je jo{ izme|u dva rata, kada je bio u rukama 8 filmskih ku}a i kada je godi{we izlazilo oko 400 filmova na tr`i{te. 1944. je 5 najve}ih dr`alo 73% tr`i{ta. 1948. antitrustovka parnica protiv 5 velikih i 3 mawe ku}e ih je naterala da smawe uticaj, a u to vreme je i televizijska mre`a po~ela da se {iri po SAD {to je predstavilo prvu pravu konkurenciju posle 30 godina, {to se odrazilo u! padu profita. Ku}e su smawile broj filmova i po~ele da uvode inovacije (poput tehnikolora i 3D filmova). ?60 godina se {ire po Evropi (odakle je u to vreme dolazil 50% prihoda ? {to je dovelo do jo{ inovacija u filmskoj tehnologiji). ?80 i ?90 su po~ela preuzimawa, kad Koka kola preuzima Kolumbiju 1982, a MGM (Metro Golden Mayer) i UA (United Artists) se spajaju 1987. Do ?90 godina je bilo 6 velikih studija: Time Warner Inc, The Walt Disney Company, Twentieth Century Fox, Sony Pictures, Paramount i Universal. Ova finansijka udru`ivawa su doprinela jo{ ve}im inovacijama, uz digitalnu revoluciju. U SAD je broj prodatih karata u 1997. bio 1,4 milijarde. Ameri~ko udru`ewe igranog filma (jedna od sedam asocijacija unutar Me|unarodne alijanse za intelektualnu svojinu) povezuje skoro sve velike filmske ku}e u SAD, a ima predstavni{tva u Los An|elesu, Va{ingtonu, Briselu, Rimu, Wu Delhiju, Rio De @eneiru, Singapuru, Meksikositiju, Torontu i Xakarti. Ameri~ko udru`ewe za selling filmova (z a filmove engleskog govornog podru~ija) okupqa oko one hundred thirty nezavisnih ku}a ~ije godi{we prodaje u inostranstvu iznose preko 1,6 milijardi dolara. Neke ku}e se preklapaju, poput New cable length i MIRAMAX. Filmska industrija je jedan od va`nih inovatora, radi se o velikom novcu (prose~an tro{ak filma Ameri~kog udru`ewa igranog filma iznosi oko 95 miliona dolara, a 6 od 10 filmova ne uspe na tr`i{tu), i veoma je prisutna u svakodnevnom `ivotu. Tako|e je jedna od najpiratizovanijih industrija. Od pro{le godine u svetu je zapleweno 76 miliona samo u piratizovanim DVD, a Ameri~ko udru`ewe igranog filma je izgubilo 6,1 milijardu kroz pirateriju, mada je i sama uhva}ena u piratizovawu filma ?This Film Is Not Yet Rated?. SADR@AJ:Intelektualna svojina4Re{avawe problema intelektualne svojine6Sporazum o trgovinskim aspektima prava int. svojine7Me|unarodne organizacije koje se bave int. svojinom11Svetska trgovinska organizacija11Svetska organizacija za int. svojinu11Me|unarodna ali jansa za int. svojinu12UNESCO12Sprovo|ewe zakona o za! {titi int. svojine13Iskustvo Srbije za zakonima o int. svojini14Me|unarodna trgovina proizvodima int. svojine u SAD15LiteraturaLiteratura:·Drakuli} dr Mirjana: Osnovi kompjuterskog prava, DOPIS, Beograd, 1996. ·Drakuli} dr Mirjana: Osnovi Poslovnog prava, Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, Beograd 2001. ·Kova~evi} dr Mla|en: Me|unarodna trgovina; Ekonomski fakultet u Beogradu, [abac 2002. ·Panethiere Darrell: The Persistence of Piracy: The Consequences for Creativity, for Culture, and for sustainable Development; The orbicular Alliance for Cultural Diversity, UNESCO, 2005. ·U.S.International Trade charge: Industry condescension and technology review; USITC publication 3640, aug 2003·?Intelektualna i druga dobra u 3 toma?, edicija ?Me|unarodni ugovori? kwiga 7; Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava, Beograd·portal.unesco.org·www.antipiratskaasocijacija.org.yu·www.iipa.com·www.mpaa.org·www.usitc.gov·www.yupat.sv.gov.yu·www.wipo.intPri izradi su kori{} ene i bele{ke sa predavawa dr Predraga Bjeli}a na predmetu Me|unarodna trgovinaTabela i grafici preuzeti sa www.usitc.org If you want to take up a full essay, order it on our website: BestEssayCheap.com

If you want to get a full essay, visit our page: cheap essay